Свјетски дан борбе против АИДС-а обиљежава се сваке године 01. просинца/децембра од 1988. године на иницијативу Свјетске здравствене организације. Тема Свјетског дана АИДС-а 2023. године је „Нека заједнице воде/препустимо водство заједници“ (енгл. Лет цоммунитиес леад), како би се обиљежио кључни утјецај који су заједнице имале на обликовање одговора на ХИВ, као и глобално здравље у цјелини. Свјетски дан АИДС-а прилика је за промишљање о досадашњем напретку, подизање свијести о изазовима који остају за постизање циљева окончања АИДС-а до 2030. године и мобилизацију свих судионика да заједнички удвоструче напоре како би се осигурао успјех одговора на ХИВ.

Синдром стечене имунодефицијенције (АИДС) је по живот опасно здравствено стање узроковано вирусом хумане имунодефицијенције (ХИВ). ХИВ напада имунолошки сустав пацијента и смањује његову отпорност на друге болести. Основна особина болести је тешко оштећење имунолошког сустава, тј. немогућност да се тај сустав брани од штетног дјеловања различитих болести. Тада се смањује број леукоцита у крви, смањен је број лимфоцита у лимфним чворовима и слезени, смањен је број зрелих Т лимфоцита те се смањује количина протутијела.

ХИВ се најчешће преноси сполним чином, мијешањем неких од тјелесних излучевина обољелог с онима здравог човјека (сјемена текућина, крв), с мајке на дијете (у трудноћи) или другим дијеловима организма у којима је концентрација овог вируса велика. Може се заразити и кориштењем исте игле која је претходно заражена, затим трансфузијом, а кроз постељицу заражена мајка преноси болест и на дијете. Заражена мајка може дијете заразити и дојењем.

Мјере превенције:

Најважнија мјера којом се ризик инфекције смањује на минимум јест избјегавање ризичних облика понашања. Потребно је избјегавати сполне односе изван везе темељене на узајамном повјерењу, правилно и редовито употребљавати презервативе, избјегавати кориштење опојних средстава, односно лијечити овисност, користити мјере заштите и заштитну опрему приликом професионалног руковања крвљу и тјелесним излучевинама, те ако сте били у ризику- тестирати се. Мала је вјеројатност да се ХИВ-ом заразите неким несретним случајем на који нисте могли утјецати, а много већа да инфекцију добијете због ризичног понашања које је резултат ваше слободне воље, могућности избора, али и друштвених норми и притисака.

Раним откривањем инфекције омогућава се рани почетак лијечења, а тиме и боља прогноза за обољелу особу, те се смањује ризик за даљњи пријенос инфекције.

У Одлуци о Листи лијекова федералног фонда солидарности уврштени су и антиретровирусни лијекови који спрјечавају репродукцију вируса и доприносе бољем стању пацијената. На лијечењу се у овом тренутку налази 173 пацијената и нема Листе чекања.

ЗЗОиР ФБиХ плаћа и услуге добровољног, анонимног и бесплатног савјетовања и тестирања на ХИВ/АИДС.

Завод за јавно здравство ФБиХ, поводом обиљежавања Свјетског дана борбе против ХИВ/АИДС-а, организира едукативне, промотивне и превентивне активности како би се пробудила свијест о јавноздравственом терету ове глобално проширене болести. Ове активности ће се одржати у тржном центру Мепас у Мостару 01.12.2023. године, те ће се, према устаљеној пракси, проводити промоција превентивних метода заштите од ХИВ инфекције као и тестирање становништва на ХИВ.

Уговор између Босне и Херцеговине и Републике Македоније о социјалном осигурању

Разговори органа за везу Босне и Херцеговине и Републике Сјеверне Македоније

На иницијативу Завода здравственог осигурања и реосигурања Федерације Босне и Херцеговине, у периоду од 20. до 21.11.2023. године, у Сарајеву, одржани су разговори органа за везу из области здравственог осигурања Босне и Херцеговине и Републике Сјеверне Македоније, о примјени Уговора о социјалном осигурању између Босне и Херцеговине и Републике Македоније.

Обзиром да су посљедњи разговори органа за везу одржани 2012. године, двије делегације су разговарале о бројним питањима  од значаја за примјену Уговора, односно за поједностављење процеса и омогућавања осигураним лицима бољу доступност и ефикасније остваривање права из здравственог осигурања  у државама уговорницама.

Разговарало се о надокнади трошкова пружене здравствене заштите осигураницима једне државе на територији друге државе, која није вршена дужи низ година, те је договорено да се сви обрачуни међусобно усагласе и у што краћем року изврше плаћања. Кроз примјену Уговора уочени су одређени недостатци у истом и исказана је потреба за измјенама и  допунама постојећег Уговора, посебно у дијелу регулисања ситуације упућивања осигураних лица једне државе на циљано лијечење у другу државу уговорницу.

Договорени су одређени процеси и активности, као и заједнички ставови који ће унаприједити процесе у вези са примјеном Уговора, те олакшати међусобну комуникацију и разумијевање процеса између надлежних носилаца држава уговорница.

Констатовано је обострано задовољство одржавањем наведених разговора и постигнутим закључцима, а све за добробит осигураних лица држава уговорница.

Споразум између Босне и Херцеговине и СР Југославије о социјалном осигурању

Разговори органа за везу Босне и Херцеговине и Црне Горе

На иницијативу Завода здравственог осигурања и реосигурања Федерације Босне и Херцеговине, у периоду 15. и 16.11.2023. године, у Подгорици, одржани су разговори органа за везу за област здравственог осигурања Босне и Херцеговине и Црне Горе о примјени Споразума о социјалном осигурању између Босне и Херцеговине и СР Југославије, а који се односи и на Црну Гору и на Р.Србију.

Посљедњи разговори одржани су 2005. године и то између делегација Босне и Херцеговине и тадашње заједнице Р Србије и Црне Горе. Поступак за закључивање Споразума о социјалном осигурању између Босне и Херцеговине и Црне Горе покренут је 2011. године, који нажалост још увијек није окончан.

Делегације су разговарале о бројним питањима од значаја за остваривање права из здравственог осигурања осигураних лица једне државе уговорнице на територији друге државе уговорнице, те разјаснили одређене недоумице које се појављују код проведбе Споразума од стране надлежних носилаца. Посебна пажња усмјерена је на  окончање међусобних обрачуна надокнаде пружене здравствене заштите осигураним лицима једне државе на територији друге државе уговорнице. Такођер, инициране су и договорене будуће активности које ће унаприједити процесе у вези са примјеном Споразума, те олакшати међусобну комуникацију.

Договорено је да се изврше измјене постојећих образаца у дијелу ознаке и назива образаца, без измјена садржине истих, обзиром да обрасци носе назив Србија и Црна Гора, а Црна Гора је самостална држава од 2006.године.

Договорено је да се приступи изради новог Договора о методологији израчуна висине мјесечних паушалних трошкова.

Констатовано је обострано задовољство одржавањем наведених разговора и постигнутим договорима, а све у циљу унапрјеђења сарадње и  лакшег приступа и доступности здравственој заштити осигураника једне државе на територији друге државе.

Фондови здравствених осигурања у Босни и Херцеговини, тачније Фонд здравственог осигурања Републике Српске, Завод здравственог осигурања и реосигурања Федерације Босне и Херцеговине и Фонд здравственог осигурања Брчко Дистрикта, данас су потписали заједничку иницијативу за укидање/смањење ПДВ-а на лијекове и медицинска средства или да се средства приликом распод‌јеле прихода од индиректних пореза по основу наплаћеног ПДВ-а на лијекове и медицинска средства намјенски усмјере на рачуне фондова здравствених осигурања у циљу финансирања здравствене заштите осигураних лица. Ова инициајтива биће упућена свим надлженим иснтитуцијама у Босни и Херцеговини.

У иницијативи коју су потписали директор ФЗО РС Дејан Кустурић, директорица Завода за здравствено осигурање и реосигурања ФБиХ Влатка Мартиновић и директор ФЗО Брчко Дистрикта Радомир Николић,  наводи се да је БиХ једина земља у региону која има јединствену стопу ПДВ на лијекове и медицинска средства у износу од 17%, за разлику од Хрватске и Македоније гд‌је је  пореска стопа на лијекове 5%, у Словенији 9,5%,  и у Србији 10%.  Колико је то велико оптерећење за фондове показује и податак да је само у здравственом систему Републике Српске у прошлој години за ПДВ плаћено више од 100 милиона КМ, што је готово једнако двогодишњим трошковима лијекова на рецепт. Такође, трошкови по основу ПДВ-а у установама у области здравства Федерације БиХ у 2022. износили су више од 164 милиона КМ. Када се посматра период од када је усвојен Закон о порезу на додатну вриједност БиХ, тачније од 2006. до 2022. године, трошкови здравственог система ФБиХ износили су више од 1,8 милијарди КМ. Када је ријеч о Фонду здравственог осигурања Брчко Дистрикта, само за лијекове на рецепт у прошлој години, Фонд је имао трошкове ПДВ-а око два милиона КМ, односно 5 % од укупних трошкова здравственог осигурања на годишњем нивоу.

Напомињемо да се у иницијативи тражи да се укине или смањи ПДВ на лијекове и медицинска средства или да се омогући поврат ПДВ на рачун фондова здравствених осигурања у циљу финансирања здравствене заштите осигураних лица. Наиме, према члану Закон о порезу на додатну вриједност Босне и Херцеговине фондови/заводи здравствених осигурања и здравствене установе су изузете од обавеза плаћања ПДВ-а на медицинске услуге и услуге пружања здравствене заштите, али су обавезни да плаћају ПДВ на лијекове, медицинска средства и опрему која се и набавља у циљу лијечења осигураних лица и то по стопи од 17 %. То је довело до значајног повећања трошкова пружања здравствених услуга, који оптерећују пословање свих установа у здравственом систему Босне и Херцеговине.

Дакле, у протеклом периоду од ступања на снагу Закона о ПДВ-у па до данас на овај проблем су у више наврата указивали сви заводи здравствених осигурања и здравствене установе, али није било конкретних активности везаних за ову тематику. Тако да је и на састанку директора завода и фондова здравствених осигурања у БиХ одржаног у априлу ове године поново актуелизовано питање трошкова насталих по основу уплате ПДВ-а на све робе и услуге које плаћају заводи/фондови здравственог осигурања и здравствене установе, те поновљено да се упути захтјев свим надлежним инситуцијама за рјешавање наведеног питања.

Имајући у виду да је Закон о ПДВ-у закон који је донесен на нивоу БиХ фондови здравствених сигурања у иницијативи наводе да би приликом распођеле прихода од индиректних пореза, а по основу наплаћених средстава ПДВ-а по основу набавки лијекова, медицинских материјала, опреме и других роба које набављају здравствене установе, требало намјенски распоредити на ентитетске буџете сразмјерно висини наплаћених средстава, а из ентитетских буџета да се средства усмјере на заводе/фондове здравственог осигурања у сврху финансирања услуга здравствене заштите.

Такође, у циљу дугорочне одрживости здравственог система, те унапређења квалитета здравствене заштите грађана, у овој иницијативи је истакнуто да је  хитно потребно да се размотри укидање или смањење ПДВ на лијекове и медицинска средства по угледу на друге земље. Смањење  ПДВ-а на лијекове и медицинска средства значајно би финансијски растеретило фондове здравствених осигурања, али и грађане Босне и Херцеговине, што је вјерујемо свима у интересу.

„Због тога, још једном апелујемо да размотрите иницијативе фондова/завода које се односе на поврат ПДВ-а или на укидање или смањење ПДВ на лијекове и медицинска средства, јер би то значило да ће грађани Републике Српске, Федерације БиХ и Дистрикта Брчко у коначници имати још бољу и доступнију здравствену заштиту“, наводи се у заједничкој иницијативи која ће бити упућена надлежним институцијама.

Завод за здравствено осигурање и реосигурање ФБиХ

Фонд здравственог осигурања РС

Фонд здравственог осигурања Брчко Дистрикта

Свјетски дан борбе против хепатитиса  се обиљежава 28. српња/јула сваке године у циљу подизања свијести јавности о важности превенције, раног откривања и лијечења вирусних хепатитиса. Вирусни хепатитис је акутна или кронична заразна упална болест јетре узрокавана вирусима А, Б, Ц, Д и Е. Вирусни хепатитиси с посебним нагласком на хепатитис Б и Ц, још увијек представљају глобални јавноздравствени изазов.

Свјетски дан хепатитиса обиљежава се на дан рођења Barucha С. Блумберга, америчког знанственика заслужног за откривање вируса хепатитиса Б и развој цјепива против овог вируса, за што је 1976. године примио Нобелову награду.

Тема кампање Свјетског дана борбе против хепатитиса 2023. године је „Хепатитис не може чекати!“

Завод здравственог осигурања и реосигурања ФБиХ, у оквиру својих надлежности обољелим од вирусног хепатитиса Б и Ц у Федерацији БиХ, омогућава финанцирање и набавку лијекова за лијечење ове болести.

Тренутно је омогућено лијечење хепатитиса Б за 786 пацијената на подручју ФБиХ, док je ZZOiR ФБиХ осигурао набавку и финанцирање пет лијекова за хепатитис Б и Ц.

С циљем заштите грађана од штетног д‌јеловања сунчевих зрака, Завод за јавно здравство Федерације БиХ, у сурадњи са Заводом здравственог осигурања и реосигурања Федерације БиХ издао је препоруке које можете прочитати у наставку:

Поред позитивних учинака излагања сунцу, дио УВ спектра сунчевог зрачења у директној је свези с настанком меланома, најопаснијег малигног (злоћудног) тумора коже.

Меланом погађа особе било које доби, а манифестира се промјенама које постају тамно пигментиране или с неправилним ивицама, различитих боја или се одликује појавом брзорастућих ружичастих или црвених чворића.  Настаје из меланоцита, специјализираних станица које производе пигмент коже-меланин, смјештених у епидермису (површинском слоју коже). Излагањем УВ зрачењу долази до микрооштећења генетичке структуре меланоцита која се тијеком времена кумулирају, што у коначници резултира мутацијама, неконтролираним растом и диобом меланоцита, односно настанком меланома.

Интензивно излагање сунцу, посебице изражено у вријеме годишњег одмора, носи већи ризик оболијевања од меланома. Кориштење соларија се такођер сматра великим ризикофактором за његов настанак.

Меланом се може појавити било гд‌је на тијелу, не само на дијеловима који су најчешће изложени сунцу, због чега је потребно проводити  превентивне  мјере за његово рано откривање- редовито провјеравати кожу и пратити промјене на мадежима. Највећи ризик од његовог настанка имају особе свијетле пути, плавих или зелених очију и свјетлије косе, особе које су имале претходне епизоде опекотина од сунца или које често користе соларије, затим особе  које имају више од 50 мадежа на тијелу те оне које имају обитељску анамнезу меланома. Наведене скупине људи, осим редовитих провјера своје коже (цијело тијело, једном мјесечно) требају посјетити дерматолога једном годишње. У случају да примијете било какве сумњиве промјене на већ постојећим мадежима, потребно је одмах се јавити дерматологу.

Према податцима Завода здравственог осигурања и реосигурања ФБиХ, у Федерацији БиХ у раздобљу липањ 2018.- липањ 2023. године, лијечена су 252 пацијента с малигним меланомом, од чега је 106 пацијената тренутно на лијечењу, 68 је завршило терапију, 19 је прекинуло терапију због прогресије болести, док је 59 пацијената преминуло.

Укупни трошкови лијечења пацијената с малигним меланомом у Федерацији БиХ у поменутом раздобљу износе 20.413.602,45 КМ.

С обзиром на то да је заштита од УВ зрачења превентивна мјера, препоруча се редукција изложености сунцу, као и  избјегавање кориштења вјештачких извора УВ зрака, односно соларија. У прилог томе говори податак да се настанак 86% меланома може приписати излагању УВ зрацима сунца, те да једно кориштење соларија прије 35. године живота може повећати ризик од рака коже за скоро 60%. Такођер, ризик од рака коже се утростручује уколико је особа било када у животу имала опекотине од сунца које су стварале пликове или су биле болне 2 или више дана.

Мјере заштите од штетног д‌јеловања сунца на кожу:

• Не излажите се сунцу у раздобљу када је сунце најјаче (11-16х) или боравите у хладу.
• Првих дана сунчања постепено се излажите сунчевим зракама (нпр. први дан 1х,  сљедећи дан 1,5х  итд.).
• Носите шешир широког обода и сунчане наочале са УВ заштитом.
• Уколико се бавите тјелесном активности на отвореном, вјежбајте рано ујутро или увече.
• Користите крему за сунчање са УВА и УВБ заштитом, чак и када боравите у хладу.
• Проводите мјере заштите и по облачном времену, јер сунчеве зраке продиру кроз облаке доводећи до оштећења на кожи.

С обзиром на то да креме за сунчање не пружају исту разину заштите, слиједите ове упуте:

• Користите креме за сунчање с УВА и УВБ заштитом
• Користите креме за сунчање  СПФ 30 или више – идеално СПФ 50 (СПФ је “сун протецтион фацтор”- фактор, односно разина заштите коже од сунца)
• Нанесите крему за сунчање 20-30 минута прије излагања сунцу

Наносите крему за сунчање свака два сата, прије и послије пливања, након јаког знојења, као и након кориштења ручника.

Свјетски дан мултипле склерозе (МС) службено се обиљежава 30. маја. Окупља глобалну МС заједницу како би подијелили приче, подигли свијест и водили кампању са свима који су погођени мултиплом склерозом. Тема Свјетског дана МС-а 2020.-2023. је „повезаност“. Слоган кампање је „Ја се повезујем, ми се повезујемо“. Циљ одржавања Свјетског дана мултипле склерозе је повезивање људи, група и организација у покрет на међународном нивоу који суђеловањем у догађајима и активностима подижу свијест о мултиплој склерози као глобалном проблему. Од 2009. године се на иницијативу организације МСИФ (енгл. Мултипле Сцлеросис Интернатионал Федератион) у свијету обиљежава Свјетски дан мултипле склерозе.

Мултипла склероза је најчешћа аутоимуна демијелинизацијска упална болест средишњег живчаног система (мозга и леђне, тј. кичмене мождине). Претежно је то болест младих особа, а код већине се болесника знаци болести јављају између 20. и 45. године живота, ријетко прије 15. и након 55. године. Жене оболијевају двапут чешће од мушкараца.

У МС-у губитак мијелина утиче на начин на који живци проводе електричне импулсе до и из мозга. Симптоми могу укључивати замагљен вид, слабе удове, трнце, нестабилност, проблеме с памћењем и умор. Не постоји лијек који може излијечити МС, али доступни су третмани који могу измијенити ток болести.

Обољелим од мултипле склерозе у Федерацији БиХ, Завод здравственог осигурања и реосигурања ФБиХ, у оквиру својих надлежности, тренутно омогућава финансирање и набавку 11 лијекова за лијечење пацијената са мултиплом склерозом за лијечење 672 пацијента на подручју ФБиХ.

Поштовани осигураници,

Завод здравственог осигурања и реосигурања Федерације Босне и Херцеговине је, у циљу боље и лакше доступности информацијама из своје надлежности, успоставио бесплатну инфо линију.

Информације из надлежности Завода здравственог осигурања и реосигурања Федерације Босне и Херцеговине можете добити сваког радног дана у периоду од 13 до 15 сати, позивом на бесплатни број 0800 20 226.

С поштовањем,

Стручна служба Завода