Слика Archives

Здравствени фондови у БиХ позивају на системску подршку: Улагање у здравство није трошак, већ инвестиција у будућност

Представници три кључне здравствене институције у Босни и Херцеговини – Завода здравственог осигурања и реосигурања Федерације БиХ, Фонда здравственог осигурања Републике Српске те Фонда здравственог осигурања Брчко дистрикта – упутили су заједнички апел надлежним институцијама, позивајући на проналажење одрживог рјешења за финансијско растерећење здравственог система, посебно када је ријеч о ПДВ-у на лијекове и медицинска средства.

Иако су према важећем Закону о порезу на додану вриједност медицинске услуге изузете од плаћања ПДВ-а, здравствене установе и фондови и даље сносе пуни износ пореза на сву медицинску опрему, лијекове и материјале које користе у свакодневном раду. Ова пракса, како наводе из фондова, додатно оптерећује већ оптерећен здравствени сектор, који у исто вријеме биљежи све већи број пацијената и суочава се с ограниченим буџетима.

„Годишње се у здравственом сектору прикупи више од 260 милиона конвертибилних марака ПДВ-а на лијекове и медицинска средства. С обзиром на финансијске изазове с којима се суочавамо, вјерујемо да је вријеме да се та средства поново размотре кроз призму инвестиције у здравље грађана, а не само буџетског прихода“, поручују представници фондова.

У заједничкој иницијативи, која је током 2023. године достављена Вијећу министара БиХ, предложено је да се прикупљена средства по основу ПДВ-а намјенски усмјере фондовима здравственог осигурања, како би се осигурала стабилност у пружању здравствених услуга и континуитет терапије за осигуране пацијенте. Вијеће министара БиХ је ову иницијативу разматрало на сједници у фебруару 2024. године и прослиједило на даљње разматрање Управном одбору Управе за индиректно опорезивање БиХ. Ипак, до данас није стигла повратна информација о даљњим корацима.

Директори фондова подсјећају да ова иницијатива није нова – први пут је покренута још 2006. године, а од тада су бројни апели упућени на адресе свих релевантних нивоа власти.

„Здравство није сектор који генерира профит у класичном смислу, али је кључно за очување друштва. Улагање у здравство значи здравију, продуктивнију популацију и сигурнију будућност“, поручили су  Влатка Мартиновић, direktorica ZZOiR ФБиХ, директор ФЗО Дејан Кустурић и директор ФЗО Брчко Радомил Николић.

Из фондова поручују да не траже укидање ПДВ-а по сваку цијену, већ усмјеравање дијела тих средстава назад у систем, гд‌је могу донијети конкретне резултате – бољу опремљеност здравствених установа, редовне испоруке терапија, квалитетније услуге и веће задовољство пацијената.

У времену када се здравствени системи широм свијета суочавају с изазовима, овакви приједлози представљају прилику да Босна и Херцеговина направи корак ка одрживијем и равноправнијем здравственом систему – у којем се здравље не посматра као расход, већ као улагање у друштвену стабилност и напредак.

Услуга ПЕТ/ЦТ

Завод здравственог осигурања и реосигурања ФБиХ у оквиру своје д‌јелатности у уговорним здравственим установама из средстава фонда солиданости финансира услугу ПЕТ/ЦТ за осигранике до 18. година старости.

Привремени/трајни прекид у промету лијекова – 06.02.2025. и 13.02.2025. и 20.02.2025.

1.Према oбавјештењу са странице Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ у привременом/трајном прекиду промета су лијекови:

Deficitarni_06_02_2025

 

2.Обавијест о недоступности лијека Rextol

 За лијек Rextol смо од добављача добили обавјест да ће лијек Rextol ињ 5 мцг бити доступан на тржишту БиХ у првој половини марта 2025. године, а Rextol kapsule 1мцг и 2 мцг ће бити доступне у првој половини маја 2025.године.

Као разлог се наводе глобални поремећаја снадбијевања тржишта и испоруке активне супстанце парикалцитрол произвођачу готовог лијека код производње наведених лијекова.

Представници здравствених институција о унапређењу система здравства

Здравље и лијечење грађана с разлогом увијек привлачи велику пажњу јавности и медија. Научили смо да радимо под притиском и да сви проблеми с којима се суочавамо, имају додатну тежину јер се ради о здрављу и животима грађана. Управо због тога улажемо огромне напоре да ријешимо бројне проблеме, од којих смо велику већину наслиједили, а с којима се свакодневно суочавамо.

Многи проблеми с којима се суочавамо захтијевају координирани ангажман већег броја здравствених институција, али и извршних и законодавних органа. Ово се посебно односи на измјене закона по питању јавних набавки и других области који нам отежавају неометано д‌јеловање. Лоша законодавна рјешења у комбинацији с неодговорним компанијама нам стварају проблеме по питању правовремене набавке апарата, лијекова и других потрепштина без којих не можемо на одговарајући начин и правовремено пружати све услуге грађанима. Довољно је да погледамо шта се дешава с дуготрајним процесом покушаја набавке акцелератора у Тузли, као и какве посљедице вишекратно обарање тендера има на онколошке пацијенте. На срећу постоје и одговорне компаније и добављачи који не само да свој посао обављају професионално, већ помажу нам да не дођемо у ситуацију да нам бирократске процедуре и неодговорност одређених актера буду важније од здравља пацијената.

Питање набавке лијекова је посебно проблематично јер смо ми мала држава која због мале потрошње нема приоритет у набавкама лијекова који недостаје свугд‌је у свијету, у тај процес су укључене бројне институције које још увијек нису довољно координиране, јер се ради о компликованим и рискантним процесима јавних набавки, код којих често брзина и успјешност набавке овиси о доброј вољи добављача који жалбама могу угрозити бројне процесе.

Претходних дана се у медијима писало о недостатку цитостатика и с тим у вези се желимо информирати јавност да је преко 95% цитостатика доступно нашим пацијентима у свим клиничким центрима ФБиХ,  док се за тренутно недостајуће цистостатике очекује испорука током овог мјесеца. До кашњења у испоруци неколико цитостатика је дошло због проблема у производњи или увозу у БиХ. Према прописаним процедурама, за интервентни увоз нерегистрираних лијекова потребно је добити дозволу за увоз од Федералног министарства здравства, као и проћи контролу серије у Агенцији за лијекове и медицинска средства, што све отежава и продужује доступност у самим здравственим установама.

Оно што је важно да грађани знају је да животи онколошких пацијената нису угрожени због недостатка појединих цитостатика, јер уколико пацијентима није доступна замјенска терапија, Завод здравственог осигурања и реосигурања Федерације БиХ, уз потврду апотека клиничких центара о недостатку цитостатика, сваком осигуранику омогућава у релативно кратком времену рефундацију новца за купљене лијекове.

Подузимамо све мјере како би пацијентима били доступни сви потребни лијекови, а чему говори и чињеница да тренутно набављамо више од 183 лијека с листе Фонда солидарности. Унаточ глобалном поремећају на тржишту лијекова, радимо све што је у нашој моћи да набавимо све оно што нам је потребно за редовно обављање посла. Међутим, не постоји институција, а ни држава која у сваком тренутку има све потребне лијекове и у којој не постоје листе чекања за комплициране терапије. Због тога, молимо јавност и грађане да имају разумијевања за тренутну ситуацију, да увиде да радимо на проблему рјешавања недостатка одређених цитостатика у свим клиничким центрима у ФБиХ.

Састанак представника Завода здравственог осигурања ФБиХ и Клиничког центра Универзитета у Сарајеву уз учешће и Министра здравства КС јасно показује да смо свјесни постојања проблема и да смо опредијељени да уредимо систем како бисмо више времена могли посветити лијечењу и превенцији здравља, а не бирократским препрекама.

Оно што вам можемо гарантовати да ћемо дати све од себе да у што краћем року ријешимо проблем јер је већина нас доктори који су свој живот посветили лијечењу пацијената и спашавању живота наших грађана. Недостатак лијекова је глобални проблем, који у ФБиХ захтјева суставно рјешење и посвећеност свих релевантних институција.

Стратегија за младе Федерације БиХ до 2027. године

Обавјештавамо вас да је Стратешка платформа Стратегије за младе Федерације БиХ до 2027. године, коју је утврдила Радна група, достављена Федералном министарству културе и спорта, које је покренуло процес јавних консултација које ће трајати до 3. маја 2024. године.

У наставку се налази линк Федералног министарства културе и спорта на коме се налази Стратешка платформа https://www.fmks.gov.ba/strateska-platforma-strategija-za-mlade-federacije-bosne-i-hercegovine-2024-2027/

На овом линку можете пронаћи текст Стратегије и образац за јавне консултације.

1 2 3 4 5 6 7