Privremeni, trajni prekid u prometu lijekova, Stanje sa datumom 30.04.2025 i 08.05.2025
Слика Archives
Здравствени фондови у БиХ позивају на системску подршку: Улагање у здравство није трошак, већ инвестиција у будућност
Представници три кључне здравствене институције у Босни и Херцеговини – Завода здравственог осигурања и реосигурања Федерације БиХ, Фонда здравственог осигурања Републике Српске те Фонда здравственог осигурања Брчко дистрикта – упутили су заједнички апел надлежним институцијама, позивајући на проналажење одрживог рјешења за финансијско растерећење здравственог система, посебно када је ријеч о ПДВ-у на лијекове и медицинска средства.
Иако су према важећем Закону о порезу на додану вриједност медицинске услуге изузете од плаћања ПДВ-а, здравствене установе и фондови и даље сносе пуни износ пореза на сву медицинску опрему, лијекове и материјале које користе у свакодневном раду. Ова пракса, како наводе из фондова, додатно оптерећује већ оптерећен здравствени сектор, који у исто вријеме биљежи све већи број пацијената и суочава се с ограниченим буџетима.
„Годишње се у здравственом сектору прикупи више од 260 милиона конвертибилних марака ПДВ-а на лијекове и медицинска средства. С обзиром на финансијске изазове с којима се суочавамо, вјерујемо да је вријеме да се та средства поново размотре кроз призму инвестиције у здравље грађана, а не само буџетског прихода“, поручују представници фондова.
У заједничкој иницијативи, која је током 2023. године достављена Вијећу министара БиХ, предложено је да се прикупљена средства по основу ПДВ-а намјенски усмјере фондовима здравственог осигурања, како би се осигурала стабилност у пружању здравствених услуга и континуитет терапије за осигуране пацијенте. Вијеће министара БиХ је ову иницијативу разматрало на сједници у фебруару 2024. године и прослиједило на даљње разматрање Управном одбору Управе за индиректно опорезивање БиХ. Ипак, до данас није стигла повратна информација о даљњим корацима.
Директори фондова подсјећају да ова иницијатива није нова – први пут је покренута још 2006. године, а од тада су бројни апели упућени на адресе свих релевантних нивоа власти.
„Здравство није сектор који генерира профит у класичном смислу, али је кључно за очување друштва. Улагање у здравство значи здравију, продуктивнију популацију и сигурнију будућност“, поручили су Влатка Мартиновић, direktorica ZZOiR ФБиХ, директор ФЗО Дејан Кустурић и директор ФЗО Брчко Радомил Николић.
Из фондова поручују да не траже укидање ПДВ-а по сваку цијену, већ усмјеравање дијела тих средстава назад у систем, гдје могу донијети конкретне резултате – бољу опремљеност здравствених установа, редовне испоруке терапија, квалитетније услуге и веће задовољство пацијената.
У времену када се здравствени системи широм свијета суочавају с изазовима, овакви приједлози представљају прилику да Босна и Херцеговина направи корак ка одрживијем и равноправнијем здравственом систему – у којем се здравље не посматра као расход, већ као улагање у друштвену стабилност и напредак.

Услуга ПЕТ/ЦТ
Завод здравственог осигурања и реосигурања ФБиХ у оквиру своје дјелатности у уговорним здравственим установама из средстава фонда солиданости финансира услугу ПЕТ/ЦТ за осигранике до 18. година старости.

Привремени/трајни прекид у промету лијекова – 06.02.2025. и 13.02.2025. и 20.02.2025.
1.Према oбавјештењу са странице Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ у привременом/трајном прекиду промета су лијекови:
2.Обавијест о недоступности лијека Rextol
За лијек Rextol смо од добављача добили обавјест да ће лијек Rextol ињ 5 мцг бити доступан на тржишту БиХ у првој половини марта 2025. године, а Rextol kapsule 1мцг и 2 мцг ће бити доступне у првој половини маја 2025.године.
Као разлог се наводе глобални поремећаја снадбијевања тржишта и испоруке активне супстанце парикалцитрол произвођачу готовог лијека код производње наведених лијекова.

Представници здравствених институција о унапређењу система здравства
Здравље и лијечење грађана с разлогом увијек привлачи велику пажњу јавности и медија. Научили смо да радимо под притиском и да сви проблеми с којима се суочавамо, имају додатну тежину јер се ради о здрављу и животима грађана. Управо због тога улажемо огромне напоре да ријешимо бројне проблеме, од којих смо велику већину наслиједили, а с којима се свакодневно суочавамо.
Многи проблеми с којима се суочавамо захтијевају координирани ангажман већег броја здравствених институција, али и извршних и законодавних органа. Ово се посебно односи на измјене закона по питању јавних набавки и других области који нам отежавају неометано дјеловање. Лоша законодавна рјешења у комбинацији с неодговорним компанијама нам стварају проблеме по питању правовремене набавке апарата, лијекова и других потрепштина без којих не можемо на одговарајући начин и правовремено пружати све услуге грађанима. Довољно је да погледамо шта се дешава с дуготрајним процесом покушаја набавке акцелератора у Тузли, као и какве посљедице вишекратно обарање тендера има на онколошке пацијенте. На срећу постоје и одговорне компаније и добављачи који не само да свој посао обављају професионално, већ помажу нам да не дођемо у ситуацију да нам бирократске процедуре и неодговорност одређених актера буду важније од здравља пацијената.
Питање набавке лијекова је посебно проблематично јер смо ми мала држава која због мале потрошње нема приоритет у набавкама лијекова који недостаје свугдје у свијету, у тај процес су укључене бројне институције које још увијек нису довољно координиране, јер се ради о компликованим и рискантним процесима јавних набавки, код којих често брзина и успјешност набавке овиси о доброј вољи добављача који жалбама могу угрозити бројне процесе.
Претходних дана се у медијима писало о недостатку цитостатика и с тим у вези се желимо информирати јавност да је преко 95% цитостатика доступно нашим пацијентима у свим клиничким центрима ФБиХ, док се за тренутно недостајуће цистостатике очекује испорука током овог мјесеца. До кашњења у испоруци неколико цитостатика је дошло због проблема у производњи или увозу у БиХ. Према прописаним процедурама, за интервентни увоз нерегистрираних лијекова потребно је добити дозволу за увоз од Федералног министарства здравства, као и проћи контролу серије у Агенцији за лијекове и медицинска средства, што све отежава и продужује доступност у самим здравственим установама.
Оно што је важно да грађани знају је да животи онколошких пацијената нису угрожени због недостатка појединих цитостатика, јер уколико пацијентима није доступна замјенска терапија, Завод здравственог осигурања и реосигурања Федерације БиХ, уз потврду апотека клиничких центара о недостатку цитостатика, сваком осигуранику омогућава у релативно кратком времену рефундацију новца за купљене лијекове.
Подузимамо све мјере како би пацијентима били доступни сви потребни лијекови, а чему говори и чињеница да тренутно набављамо више од 183 лијека с листе Фонда солидарности. Унаточ глобалном поремећају на тржишту лијекова, радимо све што је у нашој моћи да набавимо све оно што нам је потребно за редовно обављање посла. Међутим, не постоји институција, а ни држава која у сваком тренутку има све потребне лијекове и у којој не постоје листе чекања за комплициране терапије. Због тога, молимо јавност и грађане да имају разумијевања за тренутну ситуацију, да увиде да радимо на проблему рјешавања недостатка одређених цитостатика у свим клиничким центрима у ФБиХ.
Састанак представника Завода здравственог осигурања ФБиХ и Клиничког центра Универзитета у Сарајеву уз учешће и Министра здравства КС јасно показује да смо свјесни постојања проблема и да смо опредијељени да уредимо систем како бисмо више времена могли посветити лијечењу и превенцији здравља, а не бирократским препрекама.
Оно што вам можемо гарантовати да ћемо дати све од себе да у што краћем року ријешимо проблем јер је већина нас доктори који су свој живот посветили лијечењу пацијената и спашавању живота наших грађана. Недостатак лијекова је глобални проблем, који у ФБиХ захтјева суставно рјешење и посвећеност свих релевантних институција.

Стратегија за младе Федерације БиХ до 2027. године
Обавјештавамо вас да је Стратешка платформа Стратегије за младе Федерације БиХ до 2027. године, коју је утврдила Радна група, достављена Федералном министарству културе и спорта, које је покренуло процес јавних консултација које ће трајати до 3. маја 2024. године.
У наставку се налази линк Федералног министарства културе и спорта на коме се налази Стратешка платформа https://www.fmks.gov.ba/strateska-platforma-strategija-za-mlade-federacije-bosne-i-hercegovine-2024-2027/
На овом линку можете пронаћи текст Стратегије и образац за јавне консултације.

Информација о стању снабдјевености цитостатицима
Завод здравственог осигурања и реосигурања Федерације БиХ редовно набавља и испоручује према здравственим установама лијекове према Одлуци о Листи лијекова фонда солидарности Федерације БиХ. Лијекови су уврштени у више група лијекова, и то: цитостатици, цитостатици са посебним режимом прописивања, имуносупресиви, лијекови за лијечење хепатитиса Ц и Б, мултипле склерозе, хемодијализе, хемофилије, упалних болести дебелог цријева, антиретровирусни лијекови, хумани имуноглобулин, лијекови за профилаксу респираторног синцијалног вируса, туберкулостатици, те лијекови са посебног програма.
Што се тиче несташице неколико цитостатика, према Обавјештењу са странице Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ у привременом/трајном прекиду промета је два лијека, али истовремено ти лијекови нису пријављени као дефицитарни у здравственим установама.
С обзиром на то да постоје сталне промјене у снабдјевености лијекова, из здравствених установа нам достављају информације о дефицитарности лијекова у том тренутку. По тим информацијама подузимамо све што је у нашој надлежности да отклонимо привремене прекиде у снабдјевености. Тренутно постоји прекид у снабдјевености за цитостатике за лијекове који су у процедури увоза или су на контроли серије, што се надамо да ће бити отклоњено у наредним данима.
У већини случајева постоје алтернативна рјешења у примјени терапије, с тим да у случају да не постоји алтернатива, односно замјенски лијек, Завод омогућава пацијентима право на рефундацију купљеног лијека, уз приложену медицинску документацију и потврду клиничких апотека да здравствена установа у том тренутку није имала лијек који се налази у Одлуци о Листи лијекова фонда солидарности Федерације БиХ, а која се финанцира средствима фонда солидарности Федерације БиХ.
Несташица појединих лијекова је проблем на глобалном нивоу, јер се и земље из окружења сусрећу с истим и то због проблема у дистрибуцији, односно кашњења у испоруци од стране произвођача/добављача због актуелних дешавања у свијету, процедура увоза и контрола.
Континуирано дјелујемо и подузимамо све мјере које у нашој надлежности како би осигурали доступност свих лијекова, које набављамо за здравствене установе и пацијенте којима је одобрено кориштење ових лијекова.

Директори фондова здравственог осигурања о заједничкој иницијативи разговарали са Тегелтијом
Директори фондова здравственог осигурања Федерације БиХ, Републике Српске и Дистрикта Брчко разговарали су са директором Управе за индиректно опорезивање БиХ Зораном Тегелтијом о заједничкој иницијативи која се односи на укидање/смањење или поврат ПДВ-а на лијекове.
Наиме, ову иницијативу фондова је недавно разматрало Вијеће министара БиХ, те је просљеђена Управи за индиректно опорезивање на даље разматрање њене проводивости. Тим поводом директори фондова су господина Тегелтију информирали о значају ове иницијативе за здравствене суставе, будући да фондови издвајају огромна средства за ПДВ приликом набавки лијекова, која би се могла усмјерити на унапређење здравствене заштите грађана. Директор Управе за индиректно опорезивање, такође, сматра да иницијатива јесте оправдана, те да је заједно са ентитетским владама потребно размотрити најбоље рјешење. Једна од варијанти Управе за индиректно опорезивање, а која је прихватљива и за фондове здравственог осигурања, јесте да се размотри да се ПДВ којег фондови плаћају на лијекове намјенски распореди на начин да се у већ законом дефиниране коефицијенте за прерасподјелу средстава према ентитетима, укључе и фондови са одређеним постотком. На овај начин осигурала би се значајна средства која би фондови могли усмјерити на даља проширења права из здравственог осигурања, укључујући финанцирање нових терапија и др.
Директори фондова здравствених осигурања Српске, ФБиХ и Брчког, Дејан Кустурић, Влатка Мартиновић и Радомир Николић, захвалили су господину Тегелтији што је показао разумијевање за изазове са којима се суочавају обавезна здравствена осигурања у БиХ и подршци коју је пружио за даљу реализацију заједничке иницијативе.
Подсјећамо, крајем прошле године фондови су упутили заједничку иницијативу надлежним институцијама ентитета и БиХ за укидање/смањење или поврат ПДВ-а на лијекове и медицинска средства. У иницијативи је наведено да је само у здравственом суставу Републике Српске у 2022. години за ПДВ плаћено више од 100 милиона КМ, док су трошкови по основу ПДВ-а у установама у области здравства Федерације БиХ износили више од 164 милиона КМ. Такође, БиХ је једина земља у регији која има јединствену стопу ПДВ на лијекове и медицинска средства у износу од 17% и она је највиша у регији.

Вијеће министара БиХ подржало иницијативу за укидање или поврат ПДВ-а на лијекове и медицинска средства
Вијеће министара БиХ је на 37. сједници размотрило иницијативу за укидање или поврат ПДВ-а на лијекове и медицинска средства, те ће је упутити Управном одбору (УО) Управе за индиректно опорезивање (УИО) да размотри проведивост и о подузетом информише Вијеће министара.
Заједничка иницијатива Завода здравственог осигурања и реосигурања Федерације Босне и Херцеговине, Фонда здравственог осигурања Републике Српске и Фонда здравственог осигурања Брчко дистрикта БиХ усмјерена је на укидање/смањење ПДВ-а на лијекове и медицинска средства, односно на намјенско усмјеравање средстава од индиректних пореза по основу наплаћеног ПДВ-а на лијекове и медицинска средства на рачуне фондова здравствених осигурања у циљу финансирања здравствене заштите осигураних лица.
Поводом наведене иницијативе предсједатељица Вијећа министара БиХ сусрела се с Влатком Мартиновић, директорицом Завода здравственог осигурања и реосигурања Федерације Босне и Херцеговине, која се захвалила на датој подршци предсједатељице Кришто и Вијећа министара БиХ иницијативи за укидање или поврат ПДВ-а на лијекове и медицинска средства.
Др. Мартиновић је казала како је прихватање ове иницијативе изнимно важно за дугорочну одрживост здравственог система и унапређења квалитете здравствене заштите грађана. Укидање/поврат ПДВ на лијекове и медицинска средства значајно би финансијски растеретилo фондове здравствених осигурања, али и грађане Босне и Херцеговине, што вјерујемо да је свима у интересу.
Предсједатељица Кришто истакла је спремности подршке у даљњим процесима реализације иницијативе и осталих активности који придоносе унапређењу здравственог система и унапређењу здравствене заштите грађана БиХ у циљу приближавања здравственим системима Европске уније који су централни дио високог нивоа социјалне заштите у Еуропи који придоносе друштвеној кохезији и друштвеној правди, као и одрживом развоју.
Иницијатива је упућена и ентитетским владама те Одјелу за здравство и остале услуге Владе Брчко дистрикта БиХ те надлежним министарствима у Федерацији БиХ и Републици Српској.