Здравље и лијечење грађана с разлогом увијек привлачи велику пажњу јавности и медија. Научили смо да радимо под притиском и да сви проблеми с којима се суочавамо, имају додатну тежину јер се ради о здрављу и животима грађана. Управо због тога улажемо огромне напоре да ријешимо бројне проблеме, од којих смо велику већину наслиједили, а с којима се свакодневно суочавамо.

Многи проблеми с којима се суочавамо захтијевају координирани ангажман већег броја здравствених институција, али и извршних и законодавних органа. Ово се посебно односи на измјене закона по питању јавних набавки и других области који нам отежавају неометано д‌јеловање. Лоша законодавна рјешења у комбинацији с неодговорним компанијама нам стварају проблеме по питању правовремене набавке апарата, лијекова и других потрепштина без којих не можемо на одговарајући начин и правовремено пружати све услуге грађанима. Довољно је да погледамо шта се дешава с дуготрајним процесом покушаја набавке акцелератора у Тузли, као и какве посљедице вишекратно обарање тендера има на онколошке пацијенте. На срећу постоје и одговорне компаније и добављачи који не само да свој посао обављају професионално, већ помажу нам да не дођемо у ситуацију да нам бирократске процедуре и неодговорност одређених актера буду важније од здравља пацијената.

Питање набавке лијекова је посебно проблематично јер смо ми мала држава која због мале потрошње нема приоритет у набавкама лијекова који недостаје свугд‌је у свијету, у тај процес су укључене бројне институције које још увијек нису довољно координиране, јер се ради о компликованим и рискантним процесима јавних набавки, код којих често брзина и успјешност набавке овиси о доброј вољи добављача који жалбама могу угрозити бројне процесе.

Претходних дана се у медијима писало о недостатку цитостатика и с тим у вези се желимо информирати јавност да је преко 95% цитостатика доступно нашим пацијентима у свим клиничким центрима ФБиХ,  док се за тренутно недостајуће цистостатике очекује испорука током овог мјесеца. До кашњења у испоруци неколико цитостатика је дошло због проблема у производњи или увозу у БиХ. Према прописаним процедурама, за интервентни увоз нерегистрираних лијекова потребно је добити дозволу за увоз од Федералног министарства здравства, као и проћи контролу серије у Агенцији за лијекове и медицинска средства, што све отежава и продужује доступност у самим здравственим установама.

Оно што је важно да грађани знају је да животи онколошких пацијената нису угрожени због недостатка појединих цитостатика, јер уколико пацијентима није доступна замјенска терапија, Завод здравственог осигурања и реосигурања Федерације БиХ, уз потврду апотека клиничких центара о недостатку цитостатика, сваком осигуранику омогућава у релативно кратком времену рефундацију новца за купљене лијекове.

Подузимамо све мјере како би пацијентима били доступни сви потребни лијекови, а чему говори и чињеница да тренутно набављамо више од 183 лијека с листе Фонда солидарности. Унаточ глобалном поремећају на тржишту лијекова, радимо све што је у нашој моћи да набавимо све оно што нам је потребно за редовно обављање посла. Међутим, не постоји институција, а ни држава која у сваком тренутку има све потребне лијекове и у којој не постоје листе чекања за комплициране терапије. Због тога, молимо јавност и грађане да имају разумијевања за тренутну ситуацију, да увиде да радимо на проблему рјешавања недостатка одређених цитостатика у свим клиничким центрима у ФБиХ.

Састанак представника Завода здравственог осигурања ФБиХ и Клиничког центра Универзитета у Сарајеву уз учешће и Министра здравства КС јасно показује да смо свјесни постојања проблема и да смо опредијељени да уредимо систем како бисмо више времена могли посветити лијечењу и превенцији здравља, а не бирократским препрекама.

Оно што вам можемо гарантовати да ћемо дати све од себе да у што краћем року ријешимо проблем јер је већина нас доктори који су свој живот посветили лијечењу пацијената и спашавању живота наших грађана. Недостатак лијекова је глобални проблем, који у ФБиХ захтјева суставно рјешење и посвећеност свих релевантних институција.

Обавјештавамо вас да је Стратешка платформа Стратегије за младе Федерације БиХ до 2027. године, коју је утврдила Радна група, достављена Федералном министарству културе и спорта, које је покренуло процес јавних консултација које ће трајати до 3. маја 2024. године.

У наставку се налази линк Федералног министарства културе и спорта на коме се налази Стратешка платформа https://www.fmks.gov.ba/strateska-platforma-strategija-za-mlade-federacije-bosne-i-hercegovine-2024-2027/

На овом линку можете пронаћи текст Стратегије и образац за јавне консултације.

Завод здравственог осигурања и реосигурања Федерације БиХ редовно набавља и испоручује према здравственим установама лијекове према Одлуци о Листи лијекова фонда солидарности Федерације БиХ. Лијекови су уврштени у више група лијекова, и то: цитостатици, цитостатици са посебним режимом прописивања, имуносупресиви, лијекови за лијечење хепатитиса Ц и Б, мултипле склерозе, хемодијализе, хемофилије, упалних болести дебелог цријева, антиретровирусни лијекови, хумани имуноглобулин, лијекови за профилаксу респираторног синцијалног вируса, туберкулостатици, те лијекови са посебног програма.

Што се тиче несташице неколико цитостатика, према Обавјештењу са странице Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ у привременом/трајном прекиду промета је два лијека, али истовремено ти лијекови нису пријављени као дефицитарни у    здравственим установама.

С обзиром на то да постоје сталне промјене у снабдјевености лијекова, из здравствених установа нам достављају информације о дефицитарности лијекова у том тренутку. По тим информацијама подузимамо све што је у нашој надлежности да отклонимо привремене прекиде у снабдјевености. Тренутно постоји прекид у снабдјевености за цитостатике за лијекове који су у процедури увоза или су на контроли серије, што се надамо да ће бити отклоњено у наредним данима.

У већини случајева постоје алтернативна рјешења у примјени терапије, с тим да у случају да не постоји алтернатива, односно замјенски лијек, Завод омогућава пацијентима право на рефундацију купљеног лијека, уз приложену медицинску документацију и потврду клиничких апотека да здравствена установа у том тренутку није имала лијек који се налази у Одлуци о Листи лијекова фонда солидарности Федерације БиХ, а која се финанцира средствима фонда солидарности Федерације БиХ.

Несташица појединих лијекова је проблем на глобалном нивоу, јер се и земље из окружења сусрећу с истим и то због проблема у дистрибуцији, односно кашњења у испоруци од стране произвођача/добављача због актуелних дешавања у свијету, процедура увоза и контрола.

Континуирано дјелујемо и подузимамо све мјере које у нашој надлежности како би осигурали доступност свих лијекова, које набављамо за здравствене установе и пацијенте којима је одобрено кориштење ових лијекова.

Свјетски дан борбе против АИДС-а обиљежава се сваке године 01. просинца/децембра од 1988. године на иницијативу Свјетске здравствене организације. Тема Свјетског дана АИДС-а 2023. године је „Нека заједнице воде/препустимо водство заједници“ (енгл. Лет цоммунитиес леад), како би се обиљежио кључни утјецај који су заједнице имале на обликовање одговора на ХИВ, као и глобално здравље у цјелини. Свјетски дан АИДС-а прилика је за промишљање о досадашњем напретку, подизање свијести о изазовима који остају за постизање циљева окончања АИДС-а до 2030. године и мобилизацију свих судионика да заједнички удвоструче напоре како би се осигурао успјех одговора на ХИВ.

Синдром стечене имунодефицијенције (АИДС) је по живот опасно здравствено стање узроковано вирусом хумане имунодефицијенције (ХИВ). ХИВ напада имунолошки сустав пацијента и смањује његову отпорност на друге болести. Основна особина болести је тешко оштећење имунолошког сустава, тј. немогућност да се тај сустав брани од штетног дјеловања различитих болести. Тада се смањује број леукоцита у крви, смањен је број лимфоцита у лимфним чворовима и слезени, смањен је број зрелих Т лимфоцита те се смањује количина протутијела.

ХИВ се најчешће преноси сполним чином, мијешањем неких од тјелесних излучевина обољелог с онима здравог човјека (сјемена текућина, крв), с мајке на дијете (у трудноћи) или другим дијеловима организма у којима је концентрација овог вируса велика. Може се заразити и кориштењем исте игле која је претходно заражена, затим трансфузијом, а кроз постељицу заражена мајка преноси болест и на дијете. Заражена мајка може дијете заразити и дојењем.

Мјере превенције:

Најважнија мјера којом се ризик инфекције смањује на минимум јест избјегавање ризичних облика понашања. Потребно је избјегавати сполне односе изван везе темељене на узајамном повјерењу, правилно и редовито употребљавати презервативе, избјегавати кориштење опојних средстава, односно лијечити овисност, користити мјере заштите и заштитну опрему приликом професионалног руковања крвљу и тјелесним излучевинама, те ако сте били у ризику- тестирати се. Мала је вјеројатност да се ХИВ-ом заразите неким несретним случајем на који нисте могли утјецати, а много већа да инфекцију добијете због ризичног понашања које је резултат ваше слободне воље, могућности избора, али и друштвених норми и притисака.

Раним откривањем инфекције омогућава се рани почетак лијечења, а тиме и боља прогноза за обољелу особу, те се смањује ризик за даљњи пријенос инфекције.

У Одлуци о Листи лијекова федералног фонда солидарности уврштени су и антиретровирусни лијекови који спрјечавају репродукцију вируса и доприносе бољем стању пацијената. На лијечењу се у овом тренутку налази 173 пацијената и нема Листе чекања.

ЗЗОиР ФБиХ плаћа и услуге добровољног, анонимног и бесплатног савјетовања и тестирања на ХИВ/АИДС.

Завод за јавно здравство ФБиХ, поводом обиљежавања Свјетског дана борбе против ХИВ/АИДС-а, организира едукативне, промотивне и превентивне активности како би се пробудила свијест о јавноздравственом терету ове глобално проширене болести. Ове активности ће се одржати у тржном центру Мепас у Мостару 01.12.2023. године, те ће се, према устаљеној пракси, проводити промоција превентивних метода заштите од ХИВ инфекције као и тестирање становништва на ХИВ.

Уговор између Босне и Херцеговине и Републике Македоније о социјалном осигурању

Разговори органа за везу Босне и Херцеговине и Републике Сјеверне Македоније

На иницијативу Завода здравственог осигурања и реосигурања Федерације Босне и Херцеговине, у периоду од 20. до 21.11.2023. године, у Сарајеву, одржани су разговори органа за везу из области здравственог осигурања Босне и Херцеговине и Републике Сјеверне Македоније, о примјени Уговора о социјалном осигурању између Босне и Херцеговине и Републике Македоније.

Обзиром да су посљедњи разговори органа за везу одржани 2012. године, двије делегације су разговарале о бројним питањима  од значаја за примјену Уговора, односно за поједностављење процеса и омогућавања осигураним лицима бољу доступност и ефикасније остваривање права из здравственог осигурања  у државама уговорницама.

Разговарало се о надокнади трошкова пружене здравствене заштите осигураницима једне државе на територији друге државе, која није вршена дужи низ година, те је договорено да се сви обрачуни међусобно усагласе и у што краћем року изврше плаћања. Кроз примјену Уговора уочени су одређени недостатци у истом и исказана је потреба за измјенама и  допунама постојећег Уговора, посебно у дијелу регулисања ситуације упућивања осигураних лица једне државе на циљано лијечење у другу државу уговорницу.

Договорени су одређени процеси и активности, као и заједнички ставови који ће унаприједити процесе у вези са примјеном Уговора, те олакшати међусобну комуникацију и разумијевање процеса између надлежних носилаца држава уговорница.

Констатовано је обострано задовољство одржавањем наведених разговора и постигнутим закључцима, а све за добробит осигураних лица држава уговорница.

Споразум између Босне и Херцеговине и СР Југославије о социјалном осигурању

Разговори органа за везу Босне и Херцеговине и Црне Горе

На иницијативу Завода здравственог осигурања и реосигурања Федерације Босне и Херцеговине, у периоду 15. и 16.11.2023. године, у Подгорици, одржани су разговори органа за везу за област здравственог осигурања Босне и Херцеговине и Црне Горе о примјени Споразума о социјалном осигурању између Босне и Херцеговине и СР Југославије, а који се односи и на Црну Гору и на Р.Србију.

Посљедњи разговори одржани су 2005. године и то између делегација Босне и Херцеговине и тадашње заједнице Р Србије и Црне Горе. Поступак за закључивање Споразума о социјалном осигурању између Босне и Херцеговине и Црне Горе покренут је 2011. године, који нажалост још увијек није окончан.

Делегације су разговарале о бројним питањима од значаја за остваривање права из здравственог осигурања осигураних лица једне државе уговорнице на територији друге државе уговорнице, те разјаснили одређене недоумице које се појављују код проведбе Споразума од стране надлежних носилаца. Посебна пажња усмјерена је на  окончање међусобних обрачуна надокнаде пружене здравствене заштите осигураним лицима једне државе на територији друге државе уговорнице. Такођер, инициране су и договорене будуће активности које ће унаприједити процесе у вези са примјеном Споразума, те олакшати међусобну комуникацију.

Договорено је да се изврше измјене постојећих образаца у дијелу ознаке и назива образаца, без измјена садржине истих, обзиром да обрасци носе назив Србија и Црна Гора, а Црна Гора је самостална држава од 2006.године.

Договорено је да се приступи изради новог Договора о методологији израчуна висине мјесечних паушалних трошкова.

Констатовано је обострано задовољство одржавањем наведених разговора и постигнутим договорима, а све у циљу унапрјеђења сарадње и  лакшег приступа и доступности здравственој заштити осигураника једне државе на територији друге државе.

Фондови здравствених осигурања у Босни и Херцеговини, тачније Фонд здравственог осигурања Републике Српске, Завод здравственог осигурања и реосигурања Федерације Босне и Херцеговине и Фонд здравственог осигурања Брчко Дистрикта, данас су потписали заједничку иницијативу за укидање/смањење ПДВ-а на лијекове и медицинска средства или да се средства приликом распод‌јеле прихода од индиректних пореза по основу наплаћеног ПДВ-а на лијекове и медицинска средства намјенски усмјере на рачуне фондова здравствених осигурања у циљу финансирања здравствене заштите осигураних лица. Ова инициајтива биће упућена свим надлженим иснтитуцијама у Босни и Херцеговини.

У иницијативи коју су потписали директор ФЗО РС Дејан Кустурић, директорица Завода за здравствено осигурање и реосигурања ФБиХ Влатка Мартиновић и директор ФЗО Брчко Дистрикта Радомир Николић,  наводи се да је БиХ једина земља у региону која има јединствену стопу ПДВ на лијекове и медицинска средства у износу од 17%, за разлику од Хрватске и Македоније гд‌је је  пореска стопа на лијекове 5%, у Словенији 9,5%,  и у Србији 10%.  Колико је то велико оптерећење за фондове показује и податак да је само у здравственом систему Републике Српске у прошлој години за ПДВ плаћено више од 100 милиона КМ, што је готово једнако двогодишњим трошковима лијекова на рецепт. Такође, трошкови по основу ПДВ-а у установама у области здравства Федерације БиХ у 2022. износили су више од 164 милиона КМ. Када се посматра период од када је усвојен Закон о порезу на додатну вриједност БиХ, тачније од 2006. до 2022. године, трошкови здравственог система ФБиХ износили су више од 1,8 милијарди КМ. Када је ријеч о Фонду здравственог осигурања Брчко Дистрикта, само за лијекове на рецепт у прошлој години, Фонд је имао трошкове ПДВ-а око два милиона КМ, односно 5 % од укупних трошкова здравственог осигурања на годишњем нивоу.

Напомињемо да се у иницијативи тражи да се укине или смањи ПДВ на лијекове и медицинска средства или да се омогући поврат ПДВ на рачун фондова здравствених осигурања у циљу финансирања здравствене заштите осигураних лица. Наиме, према члану Закон о порезу на додатну вриједност Босне и Херцеговине фондови/заводи здравствених осигурања и здравствене установе су изузете од обавеза плаћања ПДВ-а на медицинске услуге и услуге пружања здравствене заштите, али су обавезни да плаћају ПДВ на лијекове, медицинска средства и опрему која се и набавља у циљу лијечења осигураних лица и то по стопи од 17 %. То је довело до значајног повећања трошкова пружања здравствених услуга, који оптерећују пословање свих установа у здравственом систему Босне и Херцеговине.

Дакле, у протеклом периоду од ступања на снагу Закона о ПДВ-у па до данас на овај проблем су у више наврата указивали сви заводи здравствених осигурања и здравствене установе, али није било конкретних активности везаних за ову тематику. Тако да је и на састанку директора завода и фондова здравствених осигурања у БиХ одржаног у априлу ове године поново актуелизовано питање трошкова насталих по основу уплате ПДВ-а на све робе и услуге које плаћају заводи/фондови здравственог осигурања и здравствене установе, те поновљено да се упути захтјев свим надлежним инситуцијама за рјешавање наведеног питања.

Имајући у виду да је Закон о ПДВ-у закон који је донесен на нивоу БиХ фондови здравствених сигурања у иницијативи наводе да би приликом распођеле прихода од индиректних пореза, а по основу наплаћених средстава ПДВ-а по основу набавки лијекова, медицинских материјала, опреме и других роба које набављају здравствене установе, требало намјенски распоредити на ентитетске буџете сразмјерно висини наплаћених средстава, а из ентитетских буџета да се средства усмјере на заводе/фондове здравственог осигурања у сврху финансирања услуга здравствене заштите.

Такође, у циљу дугорочне одрживости здравственог система, те унапређења квалитета здравствене заштите грађана, у овој иницијативи је истакнуто да је  хитно потребно да се размотри укидање или смањење ПДВ на лијекове и медицинска средства по угледу на друге земље. Смањење  ПДВ-а на лијекове и медицинска средства значајно би финансијски растеретило фондове здравствених осигурања, али и грађане Босне и Херцеговине, што је вјерујемо свима у интересу.

„Због тога, још једном апелујемо да размотрите иницијативе фондова/завода које се односе на поврат ПДВ-а или на укидање или смањење ПДВ на лијекове и медицинска средства, јер би то значило да ће грађани Републике Српске, Федерације БиХ и Дистрикта Брчко у коначници имати још бољу и доступнију здравствену заштиту“, наводи се у заједничкој иницијативи која ће бити упућена надлежним институцијама.

Завод за здравствено осигурање и реосигурање ФБиХ

Фонд здравственог осигурања РС

Фонд здравственог осигурања Брчко Дистрикта

Свјетски дан борбе против хепатитиса  се обиљежава 28. српња/јула сваке године у циљу подизања свијести јавности о важности превенције, раног откривања и лијечења вирусних хепатитиса. Вирусни хепатитис је акутна или кронична заразна упална болест јетре узрокавана вирусима А, Б, Ц, Д и Е. Вирусни хепатитиси с посебним нагласком на хепатитис Б и Ц, још увијек представљају глобални јавноздравствени изазов.

Свјетски дан хепатитиса обиљежава се на дан рођења Barucha С. Блумберга, америчког знанственика заслужног за откривање вируса хепатитиса Б и развој цјепива против овог вируса, за што је 1976. године примио Нобелову награду.

Тема кампање Свјетског дана борбе против хепатитиса 2023. године је „Хепатитис не може чекати!“

Завод здравственог осигурања и реосигурања ФБиХ, у оквиру својих надлежности обољелим од вирусног хепатитиса Б и Ц у Федерацији БиХ, омогућава финанцирање и набавку лијекова за лијечење ове болести.

Тренутно је омогућено лијечење хепатитиса Б за 786 пацијената на подручју ФБиХ, док je ZZOiR ФБиХ осигурао набавку и финанцирање пет лијекова за хепатитис Б и Ц.