Свјетски дан борбе против шећерне болести, 14.11.2022. године

Свјетски дан шећерне болести обиљежава се сваке године 14. студеног/новембра, на рођендан Фредерицка Бантинга који је заједно с Цхарлесом Бестом 1922. године открио инзулин.

Шећерна болест или дијабетес кронични је прогресивни метаболички поремећај карактеризиран хипергликемијом углавном због апсолутног и/или релативног недостатка хормона инзулина.

Свјетски дан шећерне болести покренут је на инцијативу Међународне дијабетичке федерације и Свјетске здравствене организације као одговор на растућу забринутост због све веће пријетње здрављу коју представља шећерна болест.

Кампања је представљена логотипом плавог круга који је усвојен 2007. године након доношења Резолуције УН-а о шећерној болести. Плави круг је глобални симбол свијести о шећерној болести, а представља јединство глобалне заједнице особа са шећерном болешћу у одговору на епидемију шећерне болести.

Дијабетес је један од најбрже растућих здравствених изазова у 21. стољећу, а процјењује се да ће до 2030. године 578 милијуна одраслих широм свијета живјети с дијабетесом.

Тема свјетског дана шећерне болести 2021-2023 је „Доступност скрби особама са шећерном болешћу“.

Фактори ризика:

• Прекомјерна тјелесна тежина (80% особа са шећерном болешћу тип 2 имају прекомјерну тјелесну тежину)
• Доб (с доби изнад 40 година учесталост шећерне болести расте)
• Недостатак тјелесне активности
• Обитељска склоност
• Појава дијабетеса у трудноћи
• Смањена толеранција глукозе
• Дуготрајна изложеност стресу

Најучесталији симптоми шећерне болести су:

• Жеђање и сухоћа уста
• Учестало мокрење
• Губитак тежине
• Појачана глад
• Умор и исцрпљеност
• Замућење вида
• Трнци у стопалима
• Споро цијељење рана уз учестале инфекције

Листом здравствених услуга Федералног фонда солидарности покривена је опскрба тракицама и пратећим апаратима за контролу дијабетеса у крви за дјецу до 18 година, као и инзулинске пумпе у случајевима гдје је индицирана њихова примјена код дјеце и младих до 18 година.