Свјетски дан можданог удара 29.10.2022. године

Свјетски дан можданог удара обиљежава се сваке године 29. листопада/октобра. Циљ је упозорити јавност о важности превентивних активности и промоцији здравог животног стила, правовременог лијечења и ране рехабилитације особа које су доживјеле мождани удар, сензибилизирати ширу јавност о чимбеницима ризика можданог удара, подићи разину свјесности о превенцији можданог удара.

У 2021. и 2022. години кампања је усмјерена на подизање свијести о знацима можданог удара и потреби правовременог приступа квалитетном лијечењу можданог удара.

Обиљежавањем овог дана се такођер наглашава чињеница да је могуће спријечити мождани удар, али и постићи опоравак обољелих и повећати квалитету живота ако знамо чињенице о можданом удару: узрок и симптоме,  како смањити ризик, те ако уз то постоји одговарајућа квалитетна здравствена скрб, њега и потпора као и окружење које потиче здраво понашање.

Мождани удар настаје када се прекине доток крви у дио мозга. Без крви, мождане ћелије могу бити оштећене или умријети. Утјецај можданог удара може бити краткотрајан и дуготрајан, овисно о томе који је дио мозга захваћен и колико брзо се лијечи. Особе које су преживјеле мождани удар могу доживјети широк спектар инвалидитета, укључујући потешкоће с покретљивошћу и говором, као и начин на који мисле и осјећају. Брз приступ лијечењу спашава животе и побољшава опоравак. Ако уочите знакове можданог удара, одмах позовите хитну помоћ. Мождани удар може узроковати трајна оштећења, укључујући д‌јеломичну парализу и оштећење говора, разумијевања и памћења. Глобално, 1 од 4 одрасле особе старије од 25 година доживити ће мождани удар тијеком свог живота. Инциденција можданог удара значајно расте с годинама, међутим више од 60% можданог удара догађа се особама млађим од 70 година, а 16% онима испод 50 година.

Симптоми можданог удара који се могу најлакше препознати су поремећаји говора, слабост и/или утрнутост једне стране тијела, потпун или д‌јеломичан губитак вида те поремећај координације и равнотеже.

Здравствена стања која повећавају ризик од можданог удара су: високи крвни тлак, фибрилација артерија (неправилан рад срца), шећерна болест, високи колестерол.

Начин живота који придоноси ризику од можданог удара: пушење, прекомјерна тјелесна тежина,  неумјерено уживање алкохола, недовољна тјелесна активност, нездрава прехрана, конзумирање дрога, стрес. На неке ствари не можемо утјецати, али на навике и начин живота можемо, због тога промијенимо начин живота и превентивно д‌јелујмо на избјегавању можданог удара.