Privremeni_prekid_16_01_2025

Lijekovi_prekid_24.10.2024

Завод здравственог осигурања и реосигурања Федерације Босне и Херцеговине је донио Упутство о раду Комисије за издавање појединачних сагласности за обављање биомедицински потпомогнуте оплодње (у даљем тексту: Упутство), које је објављено на web страници и можете га пронаћи на овом линку.

https://zzofbih.ba/program-biomedicinski-potpomognute-oplodnje/#1675337877792-10af3564-cd42

Одредбама Упутства уређен је начин и поступак оствараивања права на биомедицински потпомогнуту оплодњу и дате су ближе упуте о раду Комисије за издавање појединачних сагласности за обављање биомедицински потпомогнуте оплодње Завода здравственог осигурања и реосигурања Босне и Херцеговине, а што подразумјева састав и начин рада Комисије за БМПО, начин и поступак подношења захтјева за остваривање права на биомедицински потпомогнуту оплодњу, поступање по захтјевима, евиденције, извјештај о раду, архивирање и накнаду за рад у Комисији за БМПО.

Такођер обавјештавамо све осигуранике подносиоце захтјева да Захтјеве за остваривање права на биомедицински потпомогнуту оплодњу подносе:

– Комисији за БМПО са сједиштем у Федералном заводу за осигуранике Кантона Сарајево, Средњебосанског кантона, Босанско-подринског кантона и Зеничко-добојског кантона;

– Комисији за БМПО са сједиштем у Свеучилишној клиничкој болници Мостар за осигуранике Херцеговачко-неретванског кантона, Кантона 10 и Западно-херцеговачког кантона;

– Комисији за БМПО са сједиштем у Универзитетском клиничком центру Тузла за осигуранике Тузланског кантона, Посавског кантона и Унско-санског кантона.

Образац Захтјева за остваривање права на биомедицински потпомогнуту оплодњу можете преузети овд‌је.

https://zzofbih.ba/program-biomedicinski-potpomognute-oplodnje/#1675337877792-10af3564-cd42

С поштовањем,

Стручна служба Завода

Циљеви обиљежавања овог дана су промицање равноправног суд‌јеловања д‌јевојака и жена у образовању, усавршавању, раду и доношењу одлука у знаности; елиминација сваке дискриминације жена, укључујући у подручју образовања и запошљавања те премошћивање правних, економских, социјалних и културних баријера кроз потицање развоја образовних политика и програма, укључујући школске курикулуме с циљем потицања већег суд‌јеловања жена и д‌јевојака, промоције развоја каријере у знаностима и препознавања постигнућа жена у знаности.

Према УН подацима жене обично добивају мање потпоре за истраживање од својих мушких колега и, иако представљају 33,3% свих истраживача, само 12% чланова националних академија знаности су жене. У најсувременијим пољима као што је умјетна интелигенција, само један од пет стручњака (22%) је жена. Унаточ недостатку вјештина у већини технолошких подручја која покрећу Четврту индустријску револуцију, жене још увијек чине само 28% дипломираних инжењера и 40% дипломаната рачуналних знаности и информатике. Истраживачице обично имају краће, слабије плаћене каријере. Њихов је рад недовољно заступљен у часописима високог профила и често их се заобилази за промицање у односу на колеге мушкарце.

Ове године, Међународни дан жена и д‌јевојака у знаности усредоточит ће се на улогу жена и д‌јевојака у знаности у вези с циљевима одрживог развоја на предстојећем Политичком форуму на високој разини.

У 2021. и 2022. години кампања је усмјерена на подизање свијести о знацима можданог удара и потреби правовременог приступа квалитетном лијечењу можданог удара.

Обиљежавањем овог дана се такођер наглашава чињеница да је могуће спријечити мождани удар, али и постићи опоравак обољелих и повећати квалитету живота ако знамо чињенице о можданом удару: узрок и симптоме,  како смањити ризик, те ако уз то постоји одговарајућа квалитетна здравствена скрб, њега и потпора као и окружење које потиче здраво понашање.

Мождани удар настаје када се прекине доток крви у дио мозга. Без крви, мождане ћелије могу бити оштећене или умријети. Утјецај можданог удара може бити краткотрајан и дуготрајан, овисно о томе који је дио мозга захваћен и колико брзо се лијечи. Особе које су преживјеле мождани удар могу доживјети широк спектар инвалидитета, укључујући потешкоће с покретљивошћу и говором, као и начин на који мисле и осјећају. Брз приступ лијечењу спашава животе и побољшава опоравак. Ако уочите знакове можданог удара, одмах позовите хитну помоћ. Мождани удар може узроковати трајна оштећења, укључујући д‌јеломичну парализу и оштећење говора, разумијевања и памћења. Глобално, 1 од 4 одрасле особе старије од 25 година доживити ће мождани удар тијеком свог живота. Инциденција можданог удара значајно расте с годинама, међутим више од 60% можданог удара догађа се особама млађим од 70 година, а 16% онима испод 50 година.

Симптоми можданог удара који се могу најлакше препознати су поремећаји говора, слабост и/или утрнутост једне стране тијела, потпун или д‌јеломичан губитак вида те поремећај координације и равнотеже.

Здравствена стања која повећавају ризик од можданог удара су: високи крвни тлак, фибрилација артерија (неправилан рад срца), шећерна болест, високи колестерол.

Начин живота који придоноси ризику од можданог удара: пушење, прекомјерна тјелесна тежина,  неумјерено уживање алкохола, недовољна тјелесна активност, нездрава прехрана, конзумирање дрога, стрес. На неке ствари не можемо утјецати, али на навике и начин живота можемо, због тога промијенимо начин живота и превентивно д‌јелујмо на избјегавању можданог удара.