Истим Законом, 01.07.2002. године утемељен је Фонд солидарност Федерације Босне и Херцеговине, с циљем остваривања једнаких увјета за провођење обвезног здравственог осигурања у свим жупанијама, за провођење приоритетних здравствених програма од интереса за ФБиХ, као и за пружање приоритетних, најсложенијих облика здравствене заштите из одређених специфичних дјелатности , за што се средства осигуравају код Федералног завода за здравствено осигурање и реосигурање.

Утемељења Фонда солидарности од великог је интереса свим осигураним особама у ФБиХ, јер је средствима Фонда солидарности осигурано лијечење најтежих обољења за све осигуранике без обзира из које су жупаније, под истим увјетима не овисно о финанцијској моћи жупанијских завода.

Средства Федералног фонда солидарности осигуравају се дијелом из доприноса за обвезно здравствено осигурање, а дијелом из прорачуна ФБИХ путем трансфера ресорног министарства.

Из средстава Фонда солидарности финанцирају се услуге и лијекови темељем Листе здравствених услуга које се финанцирају средствима федералног фонда солидарности и Листе лијекова фонда солидарности које доноси Влада Федерације БиХ.

У протеклих двадесет година Завод је остварио средства у износу од 2,5 млрд. КМ, од чега су 78% средства по основу доприноса за обвезно здравствено осигурање, те 17% средства из прорачуна ФБиХ и 5% средстава из других извора. Од укупно остварених средстава утрошено је 43% за здравствене услуге, 41 % за лијекове, 10% за потрошни медицински материјал и 6% за лијечење у иноземству.

Лијекове из средстава Фонда солидарности добило је скоро 215 тисућа пацијената. Преко 40 тисућа пацијената корисници су потрошног медицинског материјала ( хемодијализа, тракице за шећер ), од оснутка Фонда.
У двадесет година постојања, из средстава фонда солидарности финанциран је велики број сложених оперативних захвата из области кардиокирургије, неурокирургије, ортопедије, трансплантације органа, услуга радиотерапије у третману малигних обољења, те многе друге услуге и лијекови одобрени Листама лијекова и услуга финанцираних из фонда солидарности. Финанцирано је скоро 94 тисуће медицинских услуга из подручја инвазивне и интервентне кардиологије и најсложенијих оперативних захвата из области кардиокирургије.

Уз наведено финанцирање лијекова и услуга у Босни и Херцеговини, Завод здравственог осигурања и реосигурања ФБиХ има закључене уговоре и споразуме бројним иноземним клиникама, и редовито кад је то потреба упућује пацијенте на лијечење у иноземство што се такођер финанцира из средстава фонда солидарности.

До сад је на лијечење у иноземству упућено 3360 пацијената, а за трошкове њиховог лијечења издвојено је скоро 138 милијуна конвертибилних марака из средстава Фонда солидарности.

Наведене бројке кроз протекли двадесет година, аргументирају важност постојања и потребе Фонда солидарности, који данас обиљежава двадесету обљетницу постојања.

Свједоци смо свакодневног пораста броја обољелих , те све веће потребе за лијековима и медицинским услугама, како уопће тако и за лијековима и услугама које се финанцирају из Фонда солидарности , сложни смо у чињеници да је за Фонд солидарности потребно издвајати што је могуће више средстава, како би у будућности могли финанцирати лијекове и услуге из надлежности за којима је, како смо навели све већа потреба. Износ који средстава који се издваја за фонд солидарности није ни близу довољан у односу на потребе, те се због тога стварају листе чекања што је велики проблем Завода.
Како би се ови проблеми надишли и смањиле листе чекања потребно је повећати износ средстава из прорачуна ФБиХ који се издваја за Фонд солидарности, што је у интересу свих пацијената.

Уз континуирана залагања за повећањем средстава Фонду солидарности ,Завод подузима и друге активности у интересу пацијената, те тако данас уз двадесету обљетницу Фонда пушта у рад редизајнирану wеб страницу, која је креирана према потребама корисника ,односно прилагођена пацијентима.

Свјетски дан добровољних дароватеља крви

Свјетски дан добровољних дароватеља крви обиљежава се 14. липња/ јуна сваке године још од 2004. године, кад је на скупштини Свјетске здравствене организације усвојена резолуција о успостави обиљежавања тог дана.

За 2022. годину слоган Свјетског дана дароватеља крви гласи: „Давање крви је чин солидарности. Придружите се напорима и спасите животе”.

Овај дан обиљежавања осмишљен је са сљедећим циљевима: промицање глобалне свијести о потреби за сигурном крвљу и крвним приправцима за трансфузију; наглашавање кључног доприноса добровољних, неплаћених дароватеља крви националним здравственим суставима; подршка националним службама за трансфузију крви, организацијама дароватеља крви и другим невладиним организацијама у јачању и ширењу програма добровољног даровања крви.

Како би се осигурало да сви којима је потребна трансфузија имају приступ сигурној крви, све земље требају добровољне, неплаћене дариватеље крви који редовито дају крв. Учинковит програм дароватеља крви, карактеризиран широким и активним суд‌јеловањем становништва, кључан је у задовољавању потребе за трансфузијом крви тијеком мирног времена, као и тијеком хитних случајева или катастрофа.

Иако потицајна друштвена и културна атмосфера са снажном солидарношћу олакшава развој учинковитог програма дароватеља крви, опће је познато и да чин даривања крви доприноси стварању друштвених веза и изградњи уједињене заједнице.

У ФБиХ се крв може даровати на организираним акцијама даровања крви у трансфузијској установи (Федерални завод за трансфузијску медицину) или у организацији добровољних удруга / организација.

Свјетски дан мултипле склерозе обиљежен је одржавањем Округлог стола под називом „Терапијске опције у третману мултипле склерозе“ у организацији Удружења особа са мултипле склерозом Кантона Сарајево.

Поздравне ријечи упутио је предсједник Удружења Гордан Музуровић, а стручна предавања одржале су: проф.др. Енра Суљић, проф.др.мед.сци Аида Шехановић и доц.др.мед.сци. Наташа Пејановић-Шкобић.

Од 2009. године се на иницијативу организације МСИФ (енгл. Мултипле Сцлеросис Интернатионал Федератион) у свијету обиљежава Свјетски дан мултипле склерозе. Свјетски дан МС-а службено се обиљежава 30. свибња. Циљ одржавања Свјетског дана мултипле склерозе је повезивање људи, група и организација у покрет на међународној разини који суд‌јеловањем у догађајима и активностима подиже свијест о мултиплој склерози као глобалном проблему. Окупља глобалну МС заједницу како би подијелила приче, подигла свијест и водила кампању са свима који су погођени мултиплом склерозом.

Мултипла склероза је најчешћа аутоимуна демијелинизацијска упална болест средишњег живчаног сустава (мозга и леђне, тј. краљежничне мождине). Претежно је то болест младих особа, а код већине се болесника знаци болести јављају између 20. и 45. године живота, ријетко прије 15. и након 55. године. Жене оболијевају двапут чешће од мушкараца.

У МС-у губитак мијелина утјече на начин на који живци проводе електричне импулсе до и из мозга. Симптоми могу укључивати замагљен вид, слабе удове, трнце, нестабилност, проблеме с памћењем и умор. Не постоји лијек који може излијечити МС, али доступни су третмани који могу измијенити тијек болести.

Обољелим од мултипле склерозе у Федерацији БиХ, Завод здравственог осигурања и реосигурања ФБиХ, у оквиру својих надлежности, омогућава финанцирање и набавку лијекова за лијечење МС-а.

Тренутно је омогућено лијечење за 626 пацијената на подручју ФБиХ, а ZZOiR ФБиХ континуирано настоји омогућити финанцијска средства за обољеле на листи чекања.

ZZOiRO ФБиХ, путем Федералног фонда солидарности, осигурава средства за кориштење лијекова за лијечење метастатског меланома. Од почетка доступности терапије у ФБиХ 2018. године, па до данас ZZOIR је издвојио 25 милијуна КМ за лијечење 191 пацијента. Ове чињенице потврђују, велики искорак, у односу на првобитна тражења Удруге.

Број обољелих од меланома је у сталном порасту, највећи број лијечених је 2021. године када је утрошено 11 милијуна КМ.

Континуирано се залажемо код надлежних за повећање средстава, како би могли што боље одговорити, на сваким даном веће потребе.

Овом прилико желимо нагласити потребу да сви заједно радимо на превенцији и раном откривању меланома, како би се лијечење започело благоворемено уз доступну терапију сукладно смјерницама за лијечење обољелих од меланома, јер је управо рано откривање, у великом броју случајеви, кључно за спашавање живота.

Завод здравственог осигурања и реосигурања ФБиХ, у оквиру својих надлежности, финанцира лијекове и потрошни материјал за све пацијенте на дијализном третману у ФБиХ, с трошковима услуга кемодијализе које пружају здравствене установе, транспорта и топлог оброка за пацијенте, а овај вид финанцирања ће се пружити и Хемодијализном центру у Горажду.

Представници Завода здравственог осигурања и реосигурања Федерације БиХ су својим присуством увеличали овај догађај, те изразили спремност за даљњу сурадњу с овом установом.

Njemački liječnik Robert Koch 24. marta 1882. godine je otkrio uzročnika tuberkuloze, nazvanog po njemu i Kochov bacil. Stotinu godinu kasnije, 1982. godine, Međunarodna unija za borbu protiv tuberkuloze i drugih plućnih bolesti “IUATLD” predložila je da se 24. mart proglasi Svjetskim danom borbe protiv tuberkuloze s ciljem upoznavanja svjetske javnosti kako je TB i danas veliki javnozdravstveni problem.

Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH u okviru svojih nadležnosti finansira i vrši nabavku 8 lijekova iz grupe tuberkulostatika kako kombinacija tako i monokomponentnih za liječenje pacijenata oboljelih od TB u Federaciji BiH.

Podatak da trenutno u Federaciji BiH ima preko 500 pacijenata oboljelih od tuberkuloze upozorava da je neophodno podizati svakodnevno svijest stanovništva ne prevenciji bolesti, kao i skidanju stigme o prirodi oboljenja i potrebi blagovremenog liječenja.

Prema izvještajima Svjetske zdravstvene organizacije tuberkuloza ostaje jedan od najsmrtonosnijih zaraznih ubojica na svijetu, jer svaki dan više od 4100 ljudi izgubi život od tuberkuloze, a blizu 28 000 ljudi oboli. Pandemija COVID-19 preokrenula je godine napretka u borbi za okončanje tuberkuloze. Prvi put u više od desetljeća, broj smrtnih slučajeva od tuberkuloze povećao se 2020.

Tema Svjetskog dana borbe protiv tuberkuloze 2022. – „Ulaganje u kraj TB. Spasite živote.’ – izražava hitnu potrebu za ulaganjem sredstava za jačanje borbe protiv tuberkuloze i postizanje obveza za okončanje tuberkuloze koje su preuzeli svjetski lideri. Više ulaganja spasit će još milijune života, ubrzavajući kraj epidemije tuberkuloze. Globalni napori u borbi protiv tuberkuloze spasili su oko 66 milijuna života od 2000. godine.

Zavod u okviru nadležnosti nesebično će pružiti podršku u realizaciji navedenih ciljeva.

Kronična bubrežna bolest, kao česta bolest koja uvelike doprinosi smrtnosti, važan je i nedovoljno prepoznat javnozdravstveni problem. Definira se kao poremećaj u građi i funkciji bubrega koji traje dulje od tri mjeseca i koji dovodi do stanja u kojem bubrezi gube sposobnost uklanjanja otpadnih produkata metabolizma i viška tekućine iz organizma, čije nakupljanje može dovesti do oštećenja drugih organa i organskih sustava, te narušiti funkcioniranje cijelog organizma.

Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja FBiH, u okviru nadležnosti, financira lijekove i potrošni materijal za sve pacijente na dijaliznom tretmanu u FBiH, s troškovima usluga kemodijalize koje pružaju zdravstvene ustanove, transporta i toplog obroka za pacijente.

Svjetski dan bubrega je globalna kampanja koja za cilj ima podizanje svijesti o važnosti bubrega. Obilježava se svake godine drugoga četvrtka u ožujku diljem cijelog svijeta, na zajedničku inicijativu Međunarodnog društva nefrologa (ISN) i Međunarodne federacije zaklada za bubrege (IFKF).

Ovogodišnja tema Svjetskog dana bubrega je “Zdravlje bubrega za sve – Znanjem do bolje skrbi za bubrežne bolesnike”.

Donorska mreža BiH, u Suradnji sa Institutom za transplantacije i donorstvo Španjolske, ali i Udruženjem ljekara za nefrologiju i Udruženjem dijaliziranih i transplantiranih pacijenata FBiH,  Svjetski dan bubrega obilježila je posjetom međunarodnog tima stručnjaka našim bolnicama, ministarstvima, te razgovorima sa ljekarima i medijima.

Organiziran je okrugli stol za stručnu javnosti pod nazivom: Stanje i perspektive transplantacija s međunarodnim stručnjacima, na kojem su uzeli učešće priznati domaći i strani stručnjaci iz područja liječenja bubrežnih bolesti i transplantacija.

Ovom prilikom svoja iskustva i znanja prenijeli su:

• akademkinja prof.dr. Halima Resić – predsjednica Donorske mreže BiH,
• dr. Damir Rebić, predsjednik Udruženja nefrologa u BiH,
• dr. Senaid Trnačević,
• Tomislav Žuljević – Udruženje dijaliziranih i transplantiranih pacijenata FBiH
• dr Massimo Cardillo – generalni direktor Instituta za transplantacije Italije,
• dr Mirela Bušić – nacionalni transplant koordinator Republike Hrvatske,
• dr  Ali Abdul Kareem Al Obaidli- predsjedavajući Nacionalnog komiteta za doniranje organa  i transplantacije Ujedinjenih Arapskih Emirata,
• dr Luciano Potena- direktor za kvalitetu postupaka transplantacija srca i pluća na Univerzitetu u Bologni,
• dr Fritz Diekmann – šef službe za nefrologiju i transplantacije bubrega u Kliničkoj bolnici Barcelona,
• dr Mihály Sandor – direktor za transplantacije pri Nacionalnoj službi za transfuziju, počasni profesor na Univerzitetu Semmelweis, generalni sekretar Društva za transplantacije Mađarske,
• dr Martí Manyalich – predsjednik Instituta za donorstvo i transplantacije Španjolske (DTI), predsjedavajući Odbora za Anesteziju i intenzivnu njegu, Španjolska),
• dr Chloë Ballesté – direktor za međunarodni razvoj DTI, profesor suradnik na Univerzitetu u Barceloni,
• dr. Sanjin Rački- KBC Rijeka

Predstavnici Zavoda zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH su svojim prisustvom  uveličali ovaj događaj. Ovom prilikom je više puta naglašena podrška Donorskoj mreži BiH i Udruženju dijaliziranih i transplantiranih pacijenata FBiH kako bi se stvorili uvjeti za što većim brojem transplantacija.

U nadi da će se u budućnosti poboljšati uvjeti pacijenata oboljelih od bubrežnih bolesti, podržavajući aktivnosti Donorske mreže BiH i Udruženja dijaliziranih i transplantiranih pacijenata FBiH, upućujemo sve zainteresirane na dodatno informiranje na web stranicama/društvenim mrežama spomenutih udruženja.

Zavod zdravstvenog osiguranja i reosiguranja FBiH

Svjetski dan bubrega – Svjetski dan bubrega 2021

Donorska mreža Bosne i Hercegovine (donorskamreza.com)

Udruzenje Dijaliznih I Transplantiranih pacijenata Kantona Sarajevo – Početna stranica | Facebook

Također, u istom terminu, za sve naprijed navedene informacije osiguranici mogu doći i osobno na šalter Zavoda, poštovajući trenutne epidemiološke mjere.

Mole se osiguranici da se pridržavaju određenog termina .

Stručna služba Zavoda

Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja a primjenjuje se od 01.04.2021. godine.

Napomena:

Komercijalna cijena testiranja se odnosi na testiranje na vlastiti zahtjev bez uputnice nadležnog ljekara i obavezujuća je za javne zdravstvene ustanove. Za pacijente sa uputnicom nadležnog ljekara testiranje je besplatno.